Dmitrij Medvedev: Ne želimo da Istočno partnerstvo bude protiv Rusije

Čelnici Rusije i Unije razmatrali su saradnju u oblasti energetike, ekonomsku krizu i evropsku bezbednosnu arhitekturu.

Kriza je negativno uticala na privredne odnose Moskve i Brisela, a vrednost međusobne trgovinske razmene je, prema podacima Evropske komisije, u prva dva ovogodišnja meseca 38 odsto manja nego u istom prošlogodišnjem razdoblju, prenose mediji.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je na samitu izrazio i zabrinutost zbog koraka Unije u pravcu unapređenja odnosa sa zemljima poput Ukrajine i Gruzije, rekavši da se takve situacije "ne smeju koristiti protiv Rusije".

Medvedev je dodao i da ne želi da program EU "Istočno partnerstvo" ohrabri, kako se izrazio, "sklonost ka antiruskom stavu u nekim zemljama":

"Ono što nas, iskreno govoreći, donekle zabrinjava je što se od strane nekih zemalja to partnerstvo doživljava kao partnerstvo protiv Rusije. Kada ovo kažem, nikako nemam u vidu rukovodstvo Evropske unije i naše partnere koji su ovde prisutni, ali mislim na druge zemlje. U svakom slučaju ne želimo da se Istočno partnerstvo pretvori u partnerstvo protiv Rusije", rekao je on.

Češki predsednik Vaclav Klaus je rekao novinarima da je Unija tokom samita pružila uveravanja Rusiji da "Istočno partnerstvo" nikako nije upereno protiv Moskve.

Rusija je predložila da se nedoumice otklone tako što bi se potpisao novi sporazum o evropskoj bezbednosti; gosti iz EU su odgovorili da je ta ideja zanimljiva i da će je razmotriti.

U odnosima Rusije i EU neizbežna tema je bila i energetika - u Evropi su još uvek sveža sećanja na januar, kada se deo istočne Evrope smrzavao jer je ruski gas presušio zbog spora između Rusije i Ukrajine, preko koje ogromna većina ruskih energenata putuje do Evrope.

Postavlja se, stoga, pitanje može li Rusija da garantuje da se to neće ponoviti? Ne može, odgovorio je izričito novinarma predsednik Medvedev, i objasnio da nije siguran da će Ukrajina, suočena sa posledicama svetske ekonomske i finansijske krize, biti u stanju da plati za isporuke ruskog gasa:

"Na našoj strani nema nikakvih problema. Kod nas je sve uredu. Što se tiče poštovanja naših obaveza u vezi sa isporukama gasa, potrebno je da uveravanja pruže oni koji su dužni da plate za gas. Na tom planu imamo priliku da zaista saradjujemo. Razgovarao sam o tome sa našim partnerima i predložio im da još jednom pogledaju kakva je situacija sa distribucijom gasa u Ukrajini", rekao je on.

Ukrajina bi, izgleda, zaista mogla da ima problem - već je zatražila zajam od Rusije kako bi mogla da plati ruski gas.

Rusi kažu da su spremni da izadju u susret, ali da žele da u kreditiranju Ukrajine učestvuje i Evropska unija, budući da njena energetska bezbednost zavisi od čistih računa između Moskve i Kijeva.

Evropljani se o toj ideji za sada nisu izjasnili, a predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso ponovio je poznati načelni stav:

"Mislim da je najvažnija politička volja svih strana da saradjuju kako bi se izbeglo ponavljanje takve krize. To sam rekao i tokom sastanka. Nadamo se da će i Rusija i Ukrajina učiniti sve što mogu kako se ne bi desilo da posledice snose evropski potrošači, koji nisu odgovorni za te probleme."

Samit se, sve u svemu, završio bez preterano opipljivih rezultata; za novinare je jedno od najzanimljivijih pitanja bilo zašto su u Moskvi odlučili da lidere Evropske unije ugoste na krajnjem istoku Rusije, svega par desetina kilometara od kineske granice.

Spekuliše se da su Rusi Evropljane hteli da podsete na dve stvari - prvo, da je Rusija ogromna zemlja i drugo, da se graniči sa Kinom, kojoj takodje može da prodaje naftu i gas ukoliko Evropljani nastave da se žale da previše zavise od ruskih energenata.

"Da bismo uspostavili partnerske, sveobuhvatne odnose, potrebno je da Evropska unija shvati kako je Rusija organizovana, sa kakvim se teškoćama suočava i kakvim prednostima raspolaže", rekao je uoči samita ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

(BBC)